САОПШТЕЊЕ АРХИВИСТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ ПОВОДОМ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ У АРХИВИМА СРБИЈЕ

Објављено недеља, 19 новембар 2017

         Извршни одбор Архивистичког друштва Србије је, у протеклом периоду, дошао до сазнања о томе да се уједном броју архивских установа планира (и спроводи) отпуштање запослених, под плаштом рационализације јавног сектора. Директори архива су од стране оснивача добили званичне дописе са одлукама о броју радника који треба да остану без посла, без образложења по ком основу, критеријуму или принципу је тај број „вишка“ запослених одређен.

Архивистичко друштво Србије изражава негодовање због паушалног одређивања броја запослених који у архивима треба да остану без посла ради рационализације јавног сектора, односно јавно се противи пракси да оснивач не консултује архивску струку када се доносе одлуке о томе колико је радника потребно за уредно, несметано пословање архивских установа. Чињеница је да су архиви Србије годинама радили углавном са мањим бројем радника од прописаних стандарда за архивску делатност. Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (2015) додатно је отежао ситуацију, како у другим установама културе, тако и у архивској делатности, јер архиви нису могли да врше запошљавања чак и у случајевима одласка запослених у старосну пензију. Поједини архиви у Србији су сваке године, у последњих пет година, остајали без једног стручног радног места, без икаквог струковног основа и реалних критеријума о потреби броја запослених стручних лица за минимално, несметано и квалификовано обављање основне делатности архива, као установа заштите архивске баштине. На тај начин се директно смањивао број запослених и посредно вршила прокламована рационализација преко сектора културе, који никако не може бити окривљен као главни узрочник масовног запошљавања у јавном сектору Србије.

            Архивистичко друштво Србије отворено поставља питање да ли то значи да архивске установе, као „чуваре историјског памћења“, треба укинути, јер  због фактора „више силе“ или „lex specialis“, нису у могућности да обезбеде потребан број запослених у циљу извршавања послова прописаних Законом о културним добрима (1994), или по доношењу дуго очекиваног Закона о архивској грађи и архивској служби? Или то значи да треба архивима променити делатност, укинути поједине стручне службе, односно програмске активности, услед смањења броја стручних радника?

Као једно од најстаријих струковних удружења, основано у време успона архивске делатности на овим просторима, истовремено једно од препознатљивих и значајних удружења у култури, које штити професионални интегритет архивиста и архивске струке, Архивистичко друштво Србије се оштро противи најављеној и будућим рационализацијама у архивима Србије свих типова, статуса и величина, које се буду спроводиле на горе описане начине, кроз „октроисане“ одлуке и без консултација архивске струке, нарочито у срединама где се број архивских радника није мењао или је опадао у последњих десет и више година.

Архиви Србије нису само установе културе, већ имају далеко већи значај и улогу. Они чине струковну мрежу заштитара архивске грађе као културне баштине и круцијалног сведока историјског трајања, идентитета и развоја државе Србије и њених житеља, на овим просторима, па и шире. Са таквом, историјском и документационом улогом, архиви заслужују да,на нивоу државе и у својим срединама, буду уважени као јавне установе културе и заштите архивске грађе, које је управо држава основала са тако узвишеним циљем очувања државног, националног, културног идентитета.

Међутим, ова чињеница, као и значај архива, неоправдано се запостављају у расправама о стању или у одлукама које утичу на сектор културе у Србији, чиме се додатно маргинализује и деградира архивска професија. Нажалост, одлукама о отпуштању све малобројнијих радника у архивима Србије, њихови оснивачи на забрињавајући начин доприносе процесу урушавања статуса и функције тих установа, што је потпуно у супротности са праксом земаља Европске уније, у којима архивска делатност ужива престижни углед и поштовање.

Архивистичко друштво Србије, сагласно чл. 5. Статута Друштва, сматра за своју обавезу да изда ово Саопштење, као и да у наредном периоду прати, те извештава јавност о свим аспектима истог.

Саопштење ће бити прослеђено Министарству културе и информисања Републике Србије, Архиву Србије, као установи са одређеним функцијама матичности у архивској делатности, Архиву Југославије,Архиву Војводине, Архиву Српске академије наука и уметности, Архиву Српске православне цркве, јединицама локалне самоуправе као оснивачима архива у Републици Србији исвим архивима у Србији.

   У Београду,                                                                                                       Архивистичко друштво Србије

   07. 11. 2017.                                                                                                                П р е д с е д н и к

                                                                                                                      Мирослав Дучић, архивски саветник

Погодака: 473

ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
86
Број прегледа чланака
26935

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google