Друштво архивских радника Србије основано је 20. новембра 1954. године као струковно удружење под називом Друштво архивских радника НР Србије. Основни задаци  Друштва, били су унапређење архивске службе, окупљање архивских радника и помоћ у стручном уздизању, подизање свести о важности архивске грађе и чувању архивалија, као и борба за положај архивских радника, за хигијенско-техничку заштиту и стручно напредовање.

odobrenjeТоком свог 60-огодишњег рада Друштво је било највећи покретач развоја архивске струке у Србији. Његов развој, као струковног удружења радника у архивима, пратио је и непосредно зависио од развоја државног, друштвеног и економског система. Од оснивања 1954. до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије (1967) Друштво се борило за очување архивске грађе, њено прикупљање, обезбеђивање смештајног простора, поправљање услова рада и положаја архивских радника, за њихово образовање и статус у друштву. Са организованим образовањем архивског кадра започело се током 50-их година прошлог века установљењем Стручног течаја при Архиву Србије, који ће опстати све до данас. Едукација архивиста вршила се и превођењем стране стручне литературе и радом на изради југословенског архивистичког уџбеника и приручника.

Годину дана од оснивања Друштво је покренуло и свој часопис – тромесечни билтен Архивски преглед. Управо су Архивски преглед (1955-1956; 1965-2003) и кратко време Архивски алманах (1958-1962) кроз готово пола века излажења дали велики допринос у едукацији архивиста у Србији. У првим деценијама, Друштво је имало улогу и струковне и синдикалне организације, било је иницијатор и организатор бројних изложби и предавања, организатор Недељу прикупљања архивске грађе, једну од најмасовнијих акција којом је скренута пажња на архиве.pravila1

Доношењем Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије (1967) започиње интензивнији развој архивске службе у Србији, а самим тим и Друштва архивских радника. Улога и значај Друштва у наредном периоду, све до 90-их година 20. века, испретплетани су са радом покрајинских друштава, Заједницом архива Србије и Архивским већем.

Уставним променама током 60-их и коначно Уставом из 1974. године делатност науке, образовања и културе прешла је у надлежност социјалистичких република, односно аутономних покрајина, па тако и аутономне покрајине формирају своја самостална Друштва која делују у оквиру ДАР СР Србије, али и паралелно као пуноправни чланови ДАР Југославије. Пододбор Друштва за Војводину формиран је још 1962. и као такав делује до 1970. Тада прераста у Друштво архивских радника Војводине, а наредне постаје пуноправни члан Савезног Друштва. Архивисти на Косову своје Друштво формирају 1968. Почетком 70-их формира се и Друштво архивских радника Савезних архива и архивских одељења. Тако су на територији Србије од 1972. године упоредо деловала четири друштва архивских радника, па је Друштво архивских радника Србије углавном окупљало запослене са подручја Србије ван покрајина.

Закон о архивској грађи и архивској служби (1967) отворио је пут даљем удруживању, па је тако 1969. формирана Заједница архива Србије као асоцијација архивских установа, док су Друштва остала струковна удружења. Формирањем ЗАС највећи део послова које је обављало Друштво прешао је у њену надлежност, али је Друштво остало и даље активан чинилац у развоју архивске струке у Србији. Исте године, формирана је и Заједнице архива Војводине, а две године раније формирано је Архивско веће, као најзначајнији чинилац у уједначавању и унапређењу стручног рада у Србији. Сталне промене законских прописа условљавале су честе промене општих акта које су уређивале рад Друштва, али се основни циљеви и задаци Друштва нису мењали до данас. Друштво је своје циљеве наставило да спроводи пре свега кроз организовање стручних саветовања и издавачку делатност.

program1Обавеза редовних саветовања утврђена је на Скупштини Друштва одржаној 1967. када је Извршном одбору у задатак стављено да у будуће организује најмање једно саветовање годишње. Тако су 1968. одржана два, а у периоду од 1967. до 1971. чак седам. Активност Друштва одражавала се и кроз рад органа управљања, па је од значаја податак да је у периоду 1967-1971. Извршни одбор одржао 9, а Председништво 25 састанака на којима су разматрани бројни стручни проблеми и питања. У овом периоду, организовано је студијско путовање чланова Друштва у СССР, формиране су различите комисије и редакције, разматран дугорочни план јединственог публиковања, утврђен петогодишњи програм истраживања у иностранству, разматране су и предлагане оријентационе листе, обележена 50-огодишњице Партије... Током 70-их од као посебно значајане догађаје за југословенску и српску архивску службу издвајамо присуствовање чланова Друштва на Седмом Међународном конгресу архива у Москви августа 1972. године, склапање међурепубличких споразума о сарадњи са Друштвом архивских радника Македоније (1971) и Босне и Херцеговине (1974), сарадњу у оквиру СДАР Југославије са Совјетским савезом, Чехословачком, Румунијом, Мађарском, Пољском, Немачком, Енглеском, Француском, стручно усавршавање чланова Друштва у Паризу и Лондону, одржавање Првог сабора архивских радника Србије у децембру 1975. у Београду и организовање стручних екскурзија за чланство. Активност на стручном усавршавању и размени стручних искустава показују и покрајинска Друштва, па тако Друштво АП Косова организује 4 саветовања у периоду 1974-1977. На двадесетпетогодишњицу рада, 1979. године Друштво по жељи наследника Данице Гавриловић, истакнутог архивисте ИА Београда, оснива Фонд и установљава награду за архивске раднике под именом Фонд за награду Даница Гавриловић. pecat

Друштво архивских радника СР Србије 1980. године мења свју структуру и прераста у Савез друштава архивских радника Србије. Друштва се формирају по регионалном принципу, а међу првима је основано Друштво архивских радника за регионе Краљево и Титово Ужице којима су пришли активи у Крушевцу, Краљеву, Чачку, Новом Пазару и Титовом Ужицу.

На измаку 80-их и почетком 90-их, саветовања и даље остају најважнији облик размене искустава и стручног образовања архивиста, али њихова учесталост и интензитет опадају. Тако су 1987. организована два, од чега је једно међурепубличко. Савез архивских радника Војводине у сарадњи са појединим архивима организује узастопно три покрајинска саветовања (1989, 1990. и 1991), што ће бити њихове последње активности током 90-их, јер 1992. године престају са радом. Свој рад ће обновити 2004. као Друштво архивских радника Војводине.

У периоду деведесетих, као резултат политичких и уставних промена, распада СФРЈ и ратова, Друштво архивских радника Србије смањује своје деловање. Током периода ратова малобројна су стручна окупљања, па тако имамо једно 1994. које организују Архив Србије са архивима Новог Пазара, Крушевца и Краљева и 1995. са Историјским архивом у Панчеву. На овом саветовању Друштво је поново активирано, одржана је изборна скуштина Удружења архивских радника Србије на којој је изабрано ново јединствено Председништво и донет нови Статут ДАРС-а.

За једну деценију свега неколико саветовања говори о тешкој ситуацији у којој се нашло Друштво, али и целокупна српска архивистика и архивска служба. О стању у ком се струка налазила током деценије ратова, инфлације, политичких превирања говори и нередовно излажење часописа Архивски преглед. Од 1990. у улози суиздавача појављује се Архив Србије, да би у четвороброју за 1994/95. (1998) издавач био само Архив Србије. У издању за 1998/1999. (2003) наводи се да је часопис гласило Архива Србије и архивске службе Републике Србије.

Почетак 21. века поново је на дневни ред донео преиспитивање архивских службеника у погледу њиховог организовања и деловања, па је 15. децембра 2005. одржана Оснивачка скуштина Друштва архивских радника Србије на којој је обновљен рад Друштва. За председника је изабран Милча Мадић (МИА Ваљево), а за секретара Љубинка Шкодрић (Архив Србије). Велике амбиције резултирале су доношењем Програма рада Друштва архивиста Србије, покретањем билтена Архивски гласник, организовањем саветовања, стручних екскурзија, покретањем веб сајта Друштва, израдом новог Статута Друштва. Друштво и његови чланови су дали свој допринос у покушају да се архивска струка и служба уреде посебним законом учествујући у изради нацрта Закона о архивској грађи и архивској служби (2008). Упркос залагању, овај закон до данас није угледао светлост дана. Обновљено Друштво архивских радника Војводине у периоду од 2004. до 2014. даје велики допринос организовањем бројних саветовања, превођењем међународних архивских стандарда, издавањем Приручног вишејезичног речника за архивисте и часописа Архивски анали.

Изборна скупштина Друштва архивиста Србије одржана је у Архиву Србије 15. јуна 2010. На њој је усвојен нови Статут Друштва и изабрано руководство. Назив Друштва је промењен у Архивистичко друштво Србије. У овом периоду је објављено неколико публикација (2010. и 2011.), али је престао да излази билтен друштва Архивски гласник (од 2009-2014). Са радом је престао и веб сајт Друштва. Током 2014. покренута је иницијатива за чешће састајање Извршног одбора Друштва и разматрање стручних питања, формирана је комисија за питања из рада заштите архивске грађе ван архива, дата иницијатива за поновно покретање билтена Архивски гласник и предложени чланови редакције. У фебруару 2015. одржана је изборна Скупштине на којој је изабрано ново руководство.


 


ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
114
Број прегледа чланака
43670

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google