Извештај и закључци са друге стручне радионице АДС одржане 15. јуна 2017. године у Зајечару

Објављено субота, 01 јул 2017


    Историјски архив Зајечар био је домаћин друге по реду стручне радионице у организацији Архивистичког друштва Србије и овог архива. Тема ове радионице Актуелни тренутак архивске праксе инспирисала је десет излагача да у сали зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић“ поделе са преко 60 учесника, архивиста и представника регистратура своја искуства и проблеме.

Присутне је у име Града Зајечара поздравио Вујадин Милошевић, градски већник за културу, а затим су се пригодним речима окупљенима обратили Мирослав Дучић, председник Архивистичког друштва Србије који је подсетио на циљ окупљања архивиста – уједначавање архивске праксе и Велибор Тодоров, директор Историјског архива „Тимочка крајина“ који нас је укратко упознао са радом ове установе. Гости су при окупљању у зајечарском архиву имали прилику да посете депое овог архива и виде велики напор који су запослени уложили у уређеност архива.

Спонзор ове радионице била је фирма „Тревис“ д.о.о. из Београда, а о раду ове фирме, незаобилазне када је рад архива у питању, говорио је њен директор Јовица Зековић, који је присутне упознао са производним програмом и услугама ове фирме у погледу архивске опреме и пројектовања смештајног простора у архивима.

Радно председништво чинили су: Зоран Вељановић, Слободанка Цветковић и Милорад Јовановић.

На почетку програма, Јасмина Живковић, виши архивист Историјског архива Пожаревац у излагању на тему Архивска мрежа у Србији – стање и перспектива, подсетила је на некадашњу организацију архивске службе у Србији, као и на некадашње прописе истичући домете српске архивистике 60-их и 70-их година 20. века и тежње архивиста посебно ка јединственој методологији рада. Изнела је став да је Закон о културним добрима далеко лошије решење од прописа из 60-их година, да је као резултат тога девастирана архивска мрежа, да су из тога произашла бројна нерешена струковна питања и неуједначеност у раду архива.

Предраг Видановић, архивист Историјског архива у Пироту излагао је реферат на тему Архивска грађа, културно или национално добро, износећи тезу да је архивска грађа пре свега национално добро, дакле нешто далеко шире од појма културног добра. Архивска грађа по његовом мишљењу је државна имовина и национално добро, због важности за саму државу, због своје јединствености и непоновљивости. Због тога предлаже и виши вид заштите архивске грађе, самим тим и давање већег значаја архивима. Предложио је да Влада Републике Србије формира Државну архивску дирекцију која би била задужена за кординацију рада архива, уједначеност рада и прописа, а да архиви треба да имају статус државних установа.

Љиљана Дожић, виши архивист Архива Војводине, представила је рад на тему Примена стандарда Међународног архивског савета у Архиву Војводине, приказавши присутнима кроз врло квалитетну и занимљиву презентацију функционисање ИСАВ-а (Информациони систем Архива Војводине) и описа фондова према стандардима Међународног архивског савета у оквиру овог информационог система. Истакла је важност не само уједначавања, већ стандардизације архивске струке, као и важност развоја информационог система на нивоу свих архива у Србији, односно Архива Србије као матичног архива.

Слободанка Цветковић, архивист Историјског архива Пожаревац излагала је на тему Архивистичко друштво Србије у актуелном тренутку архивске службе. У свом излагању осврнула се на богату историју Друштва архивских радника Србије од оснивања до 90-их година 20 века, истакла чињеницу да је Друштво било покретач и често носилац развоја архивске службе у Србији, али у заједништву са свим архивима. Осврнула се и на стање данас, где Архивистичко друштво Србије кроз своје активности покушава да одржи добар дух напретка архивске службе, али да врло често у том послу нема увек разумевања од стране архива. Истакла је два битна фактора за успешност Друштва – људе и финансијска средства. Указала је на проблем решавања питања чланарине у АДС, да се мора размислити о индивидуалној чланарини, редефинисању улоге Архивистичког дурштва Србије и о његовој реорганизацији у смислу ефикасности.

Зоран Вељановић, виши архивист, поднео је реферат на тему Између међународних стандарда и архивистичке праксе у Србији (неки моменти из архивистичке праксе архива у Војводини). Истакао је супротности између међународних стандарда и неопходности њихове примене и ситуације на терену и у архивима. Посебно су биле упечатљиве фотографије из регистратура. Нагласио је важност бољег функционисања матичне фунције, пре свега Архива Србије, централизације архивске делатности, доношења Закона о архивској грађи и архивској служби, повећање, односно враћање нивоа архивских кадрова, и у квалитативном и квантитативном смислу.

Ванда Војводић Мицова, виши архивист Историјског архива Зрењанин, кроз тему Актелни тренутак архивске службе у Историјском архиву Зрењанин, упознала нас је са проблемима са којима се ова установа суочава када је у питању заштита архивске грађе, сређивање и обрада, решавање по захтевима странака, наводећи посебно занимљиве примере у току решавања у процесу реституције имовине грађана јеврејске и немачке националности. Указала је и како се овај архив припремио за повећање броја захтева кроз израђивање одговарајућих картотека архивске грађе која је била посебно тражена. Кроз рад је посебно истакла значај архива у остваривању права грађана.

Агим Ј. Јанузи, виши архивист Историјског архива Зајечар, у раду под насловом Архивска служба Тимочке Крајине - некад и сад, дао је кратак историјат ове установе, њену организацију данас, изнео је виђење проблема и нека решења, посебно када је у питању однос са регистратурама.

Срђан Сивчев, архивист Историјског архива Кикинда у раду Сређивање, ревизија и аналитичка обрада фонда Ф.660 „Општина града Велика Кикинда“, скренуо је пажњу на садржај овог фонда, проблеме са којима се суочавао приликом рада на ревизији сређености и аналитичке обраде овог фонда, између осталог проблем око назива фонда, распрачаности грађе овог фонда по другим фондовима и слично.

Бошко Ракић, виши архивист Историјског архива Краљево, дефинисао је кроз излагање под насловом Актелни проблеми архивске службе њене основне проблеме: недоношење Закона о архивској грађи и архивској служби, потребу за правном уређеношћу архивске струке, неопходност спровођења концепта „Државног архива“ за који се годинама залаже, недовољна просторна и техничка опремљеност архива, проблем финансирања, све лошија кадровска структура и у погледу броја запослених и у погледу квалификованости, неостатак јединствене методологије стручног рада.

Јелена Ковачевић, виши архивист Историјског архива Крушевац, кроз рад Анализа резултата спроведене едукације архивара у школама Расинског округа, говорила је означају едукације архивара на терену, резултатима који су постигнути у том погледу са школским регистратурама у Расинском округу и истакла значај и улогу стручног надзора архивиста над радом регистратура у погледу заштите архивске грађе.

Након уводних излагања уследила је дебата пристутних, а у истој су учестовали бројни архивисти. Осим тема из уводног излагања отворене су и бројне друге. Слободанка Цветковић је изнала недавни случај у Историјском архиву Шумадије, где је Служба за катастар непокретности у Крагујевцу одбила да прихвати оверену фотокопију уговора о купопродаји издату од стране архива на основу оргинала који се чува у Архиву, захтевајући оверену фотокопију оверену од јавног бележника. Директор ИА „Шумадије“, Предраг Илић, изнео је став да су нотари странке као и све друге у архиву и да ако је потребно могу бити подносиоци захтева за увид у оригнална документа у Архиву. Бошко Ракић је скренуо пажњу на почетак примене Закона о општем управном поступку (2016), и у вези с тим на промене чланова који се односе на издавање уверења по захтевима грађана од стране архива. Јасмина Живковић је изразила сагласност са концептом који је изнео ахривист Предраг Видановић, те је и то био предмет изношења мишљења бројних архивиста. Слободанка Цветковић је предложила да се при Архивистичком друштву формира група која би радила на разради тог концепта. Изнета је и информација о томе да је Нацрт Стратегије развоја културе Републике Србије дат на увид јавности, те да је потребно да се у тај процес укључи и Архивистичко друштво Србије. Разговарало се и о дилеми да ли будућност архива тражити у сектору културе или инсиситирати на коцепту „Државног архива“, односно тражењу његовог места у сустему државне управе.

На крају је члан радног председништва Милорад Јовановић из Историјског архива Јагодине дао ретроспективу ове радионице са напоменом да ће радно председништво, ако и за претходну радионицу израдити закључке и да ће исти бити доступни, са извештајем на сајту Архивистичког друштва Србије. Истакао је значај ових радионица које не само да отварају проблеме, већ и нуде квалитетна решења.

Након коктела, за посетиоце је уприличен обилазак Народног музеја Зајечар и Феликс Ромулијане.

ЗАКЉУЧКЕ са одржане радионице можете преузети ОВДЕ.

ФОТОГРАФИЈЕ можете погледати ОВДЕ.

 

 

Погодака: 726

ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
123
Број прегледа чланака
45057

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google