Закључци са Међународног архивистичког саветовања "Шабац 2025"

Објављено четвртак, 30 октобар 2025

Архивска грађа Републике Србије на Косову и Метохији је угрожена, без обзира да ли се налази у институцијама заштите или или се још увек налази код ствараоца/имаоца. Архивистичко друштво Србије апелује на институције Републике Србије да предузму све неопходне мере како би архивска грађа у потпуности била заштићена и доступна.
Архивистичко друштво Србије и учесници Саветовања предлажу формирмирање посебног стручног радног тела које би пратило стање безбедности и заштите архивске грађе Републике Србије на Косову и Метохији са колегама у архивима на Косову и Метохији, које би се укључило у рад Министарства културе и других надлежних органа Републике Србије који се баве овим питањем.
Држава и друштво су кључни фактори који креирају положај архива и тако утичу на начин и ефикасност заштите архивске грађе као културног наслеђа. Стратегија развоја архива као установа заштите, редовно и сигурно финансирање установа, адекватни услови за смештај архивске грађе и рад запослених, одговарајућа и дугорочна кадровска политика у архивским установама морају бити јасно дефинисани и доследно примењивани, како би се трагови прошлости као сведочанства о времену, догађајима и људима адекватно сачували за будућа покољења. Држава и друштво морају схватити значај културе уопште, посебно архивске грађе као дела културног наслеђа без које нема постојања ни државе ни друштва.
Закон о архивској грађи и архивској делатности се мора што скорије детаљно анализирати у погледу примене и резултата и у складу с тим се мора приступити дијалогу око измена и допуна истог. У читавом процесу потребно је учешће Архивистичког друштва Србије као струковног удружења.
Архивистичко друштво Србије као струковно удружење запослених у архивима мора бити препознато од стране државе као важан чинилац на унапређењу архивске струке и архивске службе, како у Закону о култури тако и у Закону о архивској грађи и архивској делатности. Оно пре свега мора добити статус репрезентативног удружења у култури у складу са Законом о култури.
Потребно је да Архивски савет Републике Србије, који је 2024. године образовао Државни архив Србије, почне да делује у складу са овлашћењима која су му дата Законом о архивској грађи и архивској делатности.
Сведочимо томе да време ратова и климатских промена све чешће представља изазове за архивску грађу и њено очување за будућност. Искуства из претходних деценија на најбољи начин показују колико је важно плански и унапред приступити овим проблемима. Држава и друштво, архивске установе и архивисти морају промишљено и озбиљно приступити овим изазовима тиме што ће на време размишљати о спречавању негативних последица, пре свега израдом државне стратегије за заштиту архивске грађе у ратним условима или у случају природних катастрофа и обезбеђивањем услова за њихово спровођење. Министарство културе Републике Србије, Архивски савет Републике Србије, Државни архив Србије и Архивистичко друштво Србије, треба заједнички да делују у том погледу. У вези са тим, потребно је у складу са чланом 8. Закона о архивској грађи и архивској делатности да Влада Републике Србије оснује Тело за координацију рада јавних и специјалних архива Републике Србије.
Примена међународних стандарда у архивској делатности треба да буде основа рада архивских радника и архива као установа заштите. Праћење проблематике, доношење и примена прописа треба да буду један од основних задатака архивских стручњака, пре свега Архивског савета Републике Србије.
Примена електронског пословања, електронског документа и електронског архивирања је постала стварност. Архивистичко дрштво Србије може пружити додатну подршку напорима осталих чинилаца у држави у поступку доношења прописа у овој области који ће задовољити потребе државе и привреде, али и бити у складу са међународним и домаћим архивским стандардима и прописима.
Брига о архивској грађи треба да подразумева и бригу о људима који раде са архивском грађом. У том смислу потребно је да се на државном нивоу формира радно тело од стручњака, микробиолога, технолога, стурчњака за безбедност и здравље на раду, еколога и архивских стручњака, које би се бавило дефинисањем опасности по здравље људи и проценом опасности за архивску грађу. Радно тело би имало задатак да прати међународна искуства на том пољу и да предлаже доношење адекватних докумената и предузимање мера у Републици Србији у сарадњи са Архивским саветом и Министарством културе Републике Србије.
Архивска грађа настаје не само радом државних органа, јавних установа, институција и друго, већ и појединаца, формалних и неформалних група који својим деловањем утичу на заједницу, али и на друштво у целини. Архивисти тога морају бити свесни. Архивска грађа која ће доћи у установе заштите на трајно чување треба да буде одраз демократског приступа друштву и догађајима у њиховом тоталитету. Она мора бити што свеобухватнија за документовање и разумевање друштва у целини, историјских догађаја, токова и промена, независно од тога ко је ствара. Архиви и архивисти морају бити проактивни у процесу заштите архивске грађе у настајању и морају је као такву препознати.
Културно-просветна и издавачка делатност архива не сме бити стихијска и непланска, већ добро осмишљена и избалансирана у односу на остали стручни рад на заштити архивске грађе. Јавност мора добити информације о архивима и њиховом раду како би свест о појму, заштити и значају архивске грађе била подигнута на виши ниво, али истовремено она мора бити примерена финансијским, кадровским и стручним капацитетима архивских установа. Архивска педагогија мора бити препозната у Закону о архивској грађи и архивској делатности као посебна област рада архива како би се адекватно планирала и спроводила.