Отворена је изложба "Архиви Србије" у Чачку 22. априла 2023. године

Објављено уторак, 25 април 2023

У организацији Архивистичког друштва Србије и Међуопштинског историјског архива Чачак, 22. априла 2023. године у Чачку, отворена је изложба АРХИВИ СРБИЈЕ. Отварању су присуствовали државни секретар Министарства културе Републике Србије, господин Ивановић који је отворио изложбу; начелник сектора за савремено стваралаштво Министарства културе, господин Весковић, помоћник градоначелника Чачка, господин Петковић, директорка Архива Босне и Херцеговине, госпођа Данијела Мрда са сарадницима, као и директори архива у Србији: Марко Марковић ( Архив Косова и Метохије); мр Драган Гачић (Историјски архив Београд); Зоран Поповић (Историјски архив Рас); Марија Лазаревић (Историјски архив Лесковац); Снежана Радовић (Историјски архив Ниш); Наташа Стојановић (Историјски архив Сомбор); Ненад Војиновић (Историјски архив Неготин); Снежана Савић (Смедеревска Паланка); представници архива: Државног архива Србије, Архива Војводине, Архива Југославије, Војног архива, историјских архива Новог Сада, Краљева, Крагујевца, Ваљева, Ужица, Смедерева, Чачка, чланови Архивистичког друштва Србије и Друштва архивских радника Војводине.

Програм су својим извођењем увеличали чланови Певачке групе "Чачанска лира". Гостима су се обратили државни секретар Министарства културе Републике Србије, господин Миодраг Ивановић, помоћник градоначелника Чачка, господин Петковић, Славица Соломун у име директора Државног архива Србије др Мирослава Перишића и Лела Павловић, председница АДС и директорка Међуопштинског историјског архива Чачак. У оквиру програма приказан је и документарни филм ауторке Слободанке Цветковић "Архивска служба у Србији у ХХ веку" кроз који је дат кратак преглед развоја архивске делатности током 20. века као увод у изложбу "Архиви Србији" посвећену стању у архивима данас.

У години када је Чачак прва национална Престоница културе, велики број архива у Србији, обележава 75 година од оснивања и 125 година од доношења првог Закона о Државној архиви, на основу кога је две године касније почео рад Државни архив Србије. Изложба Архиви Србије први пут је представљена јавности у Међуопштинском историјском архиву Чачак, замишљена је као централно обележавање оба јубилеја, после чега ће у наредним месецима бити доступна осталим архивима за преузимање.

Изложбу су заједно осмислили и реализовали архивске установе и њихови запосленици, уз несебичну помоћ архивских саветника: Зорице Смиловић, из Историјског архива Београд и Слободанке Цветковић из Историјског архива Пожаревац. На позив Архивистичког друштва Србије и Међуопштинског историјског архива Чачак одазвали су се матични архиви: Државни архив Србије, Архив Војводине, Архив Косова и Метохије, затим: Архив Југославије, Војни архив, Архив САНУ; историјски архиви Беле Цркве, Београда, Ваљева, Врања, Зајечара, Зрењанина, Јагодине, Крагујевца, Краљева, Крушевца, Лесковца, Неготина, Ниша, Новог Пазара, Новог Сада, Панчева, Пирота, Прокупља, Сенте, Смедерева, Смедеревске Паланке, Сомбора, Суботице, Ужица, Чачка, Шапца. Поред установа, јавности су свој рад представила и струковна удружења: Друштво архивских радника Војводине и један од организатора, Архивистичко друштво Србије.

Кроз 36 изложбених паноа, пратимо развој архивске струке, од прве замисли Друштва српске словесности 1846.године о оснивању архивских установа, доношења првог Закона о Државној архиви; оснивању 16 архивских средишта 1948; затим, сазнања да су најстарија документима која се чувају- рукописне књиге Архива САНУ из 870. године; записи на пергаменту из 12-13 века Архива Војводине, Дечанска повеља из 1330. Државног архива Србије. На основу попуњене табеле сазнајемо да архиви немају слободног простора у депоима за пријем нове грађе; да је највећи број архива (21) смештен у зградама којесу проглашене спомеником културе, док су нове, наменске зграде за протеклих 75 година изграђене за Историјски архив Београд (1973), Архив Косова и Метохије (1977), Историјски архив Пирот (2006), Историјски архив Ужице (2009) и Историјски ахив Нови Сад (2016).

Међуопштински архиви, као део мреже јавних архива, врше заштиту на територији која обухвата распон од три до десет општина. Изузетак је Међуопштински историјски архив Шабац, који има надлежност над два града, а други је Лозница, једини град у Србији који није седиште архива. Надлежност над највећим бројем општина, укупно десет, има Историјски архив Ужице. Постоји разлика и у територијалној надлежности градских архива која се креће у распону од једне градске, до десет градских и седам приградских општина, какву има Историјски архив Београд.

Централни Регистар архивске грађе води Државни архив Србије, у коме је до 2021. године евидентираноукупно 22.229 архивских фондова, збирки и појединачно уписаних докумената. Поверени задатак, бригу о Архивском фонду Републике Србије као делу националног и светског културног наслеђа и извора информација о друштву, реализује око 654 запослених у архивима Србије, а само неколико година раније (2016) било их је 753. Стално смањење броја запослених се наставља (више од 30 запослених данас имају само четири установе: Државни архив Србије,Архив Војводине, Архив Југославије и Историјски архив Београд). Поражавајуће је сазнање да чак седам архива има мање од десет запослених који обављају послове установе културе од јавног значаја.

Архиви у Србији имају четири радионице за конзервацију и рестаурацију са девет запослених (пет конзерватора и четири препаратора) и три књиговезачке радионице, али само једног запосленог књиговесца у целој Србији!

У остваривању заштите архивске грађе, као озбиљан проблем који се поставља и пред ствараоце и пред архиве, налази се прилив огромне количине архивске грађе.У депоима архивасмештено је преко 225.000 метара архивске грађе, за нова преузимања скоро да нема места, а потреба за градњом депоа исказана је у извештајима скоро свих архива. Службе за заштиту архивске грађе и документарног материјала ван архива вршиле су надзор над 25.500 ималаца и стваралаца, да би се током 2021. године (према подацима Матичне службе ДАС) овај број увећао, због захтева за одобрење листе категорија са роковима чувања, на укупно 52.800. Највише евидентираних регистратура има Историјски архив Београда.

Изложба Архиви Србије, показала је да се много података може сазнати само са једног паноа, којим су се представили архиви. Погледајте пажљиво изложбу, много тога не знамо једни о другима.

Архивским радницима Србије честитамо јубилеје, желимо успех у раду и надамо се даљој сарадњи.

У Чачку, 22. априла 2023. године

Лела Павловић,

председник АДС

ARH 0003