IN MEMORIAM Милић Ф. Петровић (1949-2022)
Недавно нас је заувек напустио колега Милић Ф. Петровић, дугогодишњи радник Архива Србије (данас Државни архив Србије) и Архива Југославије.
Рођен је 1949. године у селу Јаворак код Пљеваља. Основну школу је завршио у Косаници код Пљеваља, гимназију у Пљевљима, а Филозофски факултет, Група за савремену историју, у Београду. Школске 1976/77. године уписао је и одслушао постдипломске студије на Правном факултету – правно-историјски смјер у Београду.
Од 1974. до 1995. године радио је у Ариву Србије на пословима архивисте, шефа Службе за заштиту архивске грађе ван Архива и начелника Одељења архивске грађе новог периода. Од 1995. године био је директор Историјског музеја Србије у Београду.
Под његовим мандатом започета је реализација изложбе Службено одело у Србији у XIX и XX веку, која је презентована у галерији САНУ 2001-2002. године. Управо у то време (2001) Милић Ф. Петровић прелази у Архив Југославије где је до пензионисања обављао дужност начелника Оделења за сређивање и обраду архивске грађе након 1945. године. Био је председник републичке Комисије за одабирање архивске грађе у Србији (1981-1995), секретар Заједнице архива Србије (1987-1990), предавач и испитивач на стручним испитима за архивске раднике у Србији за предмете Канцеларијско пословање и Архивско законодавство (1992-1997), предсједник републичке Комисије за категоризацију архивске грађе у Србији (1994-1996). Радио је на доношењу, допунама и измјенама Закона о заштити културних добара и подзаконских аката о канцеларијском и архивском пословању у Србији. Аутор је више стручних упутстава, међу којима и елабората о архивској служби и струци у Србији за наредни период (1992). Коаутор је Пројекта о организацији архивске службе у Црној Гори и иницијатор за оснивање Архивског одељења у Пљевљима. Био је члан Редакције часописа „Архивски преглед“ (1992-1997), предсједник Радничког савјета и основних друштвено-политичких организација у Архиву Србије, члан Републичког одбора синдиката образовања, науке и културе (1978-1982), члан Републичког савјета за културу (1990-1992), члан Комисије за архив, музеј и документацију Фудбалског клуба „Црвена звезда“ (1978-1992),члан Извршног одбора Друштва „Стара Рашка“ у Београду (1990-2004). Један je од оснивача и члан управе Удружења Пљевљака у Београду и предсједник Савета за културу овог удружења од оснивања 1995. до данас.
Један је од аутора публикације Водич кроз фондове Архива Југославије 1945-2006: Правосуђе, законодавство, општа управа, персонални послови, информације, верска питања и мањинска права, унутрашња политика, управне организације, судови, тужилаштва и правобранилаштва (2018). Посебно поље његовог интересовања била је израда родослова. За собом је оставио и књигу Државни родослов Краљевине Југославије / СХС 1918-1941 (2008) као и књигу Петровићи у пљеваљском крају: родослов братства Петровић, Петрић и Коћало (2010). Пред крај своје професионалне каријере посветио се изучавање историје пљеваљског краја. Објавио је више монографија и публикација и више десетина радова из историје и архивистике, који и данас представљају незаобилазно штиво, као што је публикација Заштита и валоризација медицинске документације (1995). Последњу књигу објавио је 2022. године под називом Најмилије радости. Милић Ф. Петровић је 2005. године био добитник Златне архиве, највећег признања у архивској делатности. Његову богату биографију и библиографију коју је сам написао и уредно ажурирао можете погледати ОВДЕ. Милић Ф. Петровић као колега и као личност и све оно што је урадио за српску архивистику треба да су нам стална инспирација и мотивација.
Архивистичко друштво Србије изражава најдубље саучешће породици Петровић.
Фотографија у власништву породице.
Погодака: 580